Priču o čežnji, privlačenju vizualizuje simbolična priča o leptiru, simbolu duše, besmrtnosti i konstantnog menjanja, koji se uvek kreće u pravcu sunca. Svetlost ga privlači i okreće poput želje, ambicije, svetlost, koja mu može spržiti krila i uništiti ga.

Odnos Starih Grka prema želji naglašen je u kočijama Platonovog (Πλάτων) Fedrusa (Phaedrus), čija je duša vođena dvema konjima, tamnim konjem strasti i belim konjem razuma. Latinska reč za želeti desidero potiče od složenice de- + sidus, u prevodu od zvezda, sazvežđa, kod Starih Rimljana želja je bila povezana sa astrološkim nadama. Dekart (René Descartes) ju je opisivao kao uznemirivač duše. Ona nas motiviše, pokreće, mi je želimo jer su naši najuspešniji preci želeli upravo to, a delić sreće je svojevrsna fatamorgana.

Na kraju krajeva, mi ne želimo ništa drugo nego da želimo da želimo. Fridrih Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche)


Ko će vetar ludi zauzdati ? Ko l’ pučini zabraniti kipjeti ? Ko l’ granicu želji naznačiti ? Petar P. Njegoš


Čovek je od glave do pete stvoren od svojih želja. Indijska poslovica

Zlatno-žuta boja, boja obožavana od samog početka, oduvek je privlačila ljude svojom sjajnošću i sličnošću sa suncem. Reč je indoevropske osnove gʰel-, koja je u isto vreme značila svetao, svetlucav I vikanje. Pripisujući joj magična svojstva, njom su narodi vekovima oslikavali sve ono što su smatrali najdragocenijim, tako slaveći sjaj sunca, pulsiranje života. Za stare Egipćane to je bilo sunce i večiti život, za Hrišćane svetlost Hrista, za renesansne kraljeve bila je moć i status, za Gustava Klimta (Gustav Klimt) to je bila ljubav.

Privlačenje. Zlatno-žuta boja.