Ovaj deo animacije predstavlja priču o tugi, koja je deo ljudskog iskustva oko čije definicije je postojalo vekovno neslaganje. Lekari antičke Grčke smatrali su da je njen uzrok unutrašnji, tačnije koncentracija crne tečnosti u telu, melaina kole, humora za koji se verovalo da uzrokuje tugu. Melanholija je smatrana neophodnom za sticanje mudrosti, a danas se veruje da je njena primarna uloga u praistoriji bila očvršćavanje društvenih veza i dobijanje podrške. To je bilo osećanje koje je zbližavalo ljude i stvaralo zajednice, koje su bile neophodne za opstanak.

Izrazi svoju bol rečju! Bol koja ne progovori, guši puno srce dok ne pukne. Šekspir (William Shakespeare)

Crna boja je, po Kandinskom (Васи́лий Васи́льевич Канди́нский) je potpuna, mrtva tišina, odsustvo svih boja. Kod Starih Grka to je bila boja podzemnog sveta, kod Starih Rimljana boja žalosti, dobijana iz gorelih grana vinove loze i ostataka zgnječenog grožđa. To je bila nečista boja hrišćanstva, boja mraka, vekovima povezivana sa smrću, zlom, vešticama, grehom,. Ona stvara osećaj praznine, žalosti i tuge. Rembrant (Rembrandt Harmenszoon van Rijn) je njom izražavao najteža ljudska osećanja.

Zelena boja, iako u prevodu označava rast (teutonski koren'grô’), asocira i na otrov, zmajeve, čudovišta, đavole. Stari Grci je gotovo nisu primećivali dok su je u Rimu dobijali potapanjem bakra u fermentisano vino. Kandinski (Васи́лий Васи́льевич Канди́нский) ovu boju upoređuje po pasivnosti sa kravom koja samo preživa I svet posmatra svojim glupim I tupim očima. Pigment zelene, jedan je od najsmrtonosnijih pigmenata ikada korišćenih u 19. veku. On je sadržao arsenik i bakar, zbog čega je zelena boja dugo smatrana opasnom, čak i prokletom bojom. Otrovnu boju povezujem sa tugom, koja je otrov u telu.

Hladan vetar prolazi kroz telo, ostavlja pustoš, tišinu. Crna, zelena boja.